Дипломатско особље

Ђорђе Радиновић Капраловић први секретар
   

Привремено затварање амбасаде

Датум: 6. октобар 2001. године (одлука у ПДФ формату је у прилогу)
Извор: „Службени лист СРЈ”, бр. 53 (2001)

Услед горенаведене одлуке, када је амбасада поново отворена практично почетком 2006. године, у њој је био стациониран само један дипломата, привремени отправник послова  (chargé d’affaires a.i.). Таква пракса трајала је све до 20. јула 2025. године, када је у Лусаку стигао први резиденцијални амбасадор Србије од 1994. године до тада. Од тог дана, Република Србија је у Републици Замбији поново представљена на нивоу амбасадора као шефа мисије, уместо привременог отправника послова (chargé d’affaires a.i.) – дипломате који привремено руководи амбасадом или дипломатском мисијом у одсуству амбасадора или када је то место упражњено.

Србија је својим односима са Замбијом у суштини управљала путем „двојаког” дипломатског приступа, усклађујући историјске везе укорењене у Покрету несврстаних и југословенској ери са различитим ограничењима која су смањивала њено физичко присуство. Током овог периода, односи су функционисали на два нивоа:

  1. Политичко представљање (из Преторије): Амбасадор у Преторији служио је као нерезиденцијални амбасадор у Замбији. Овај дипломата био је задужен за предају акредитивних писама (формалну акредитацију код председника Замбије).
  2. Оперативно и конзуларно присуство (у Лусаки): Истовремено, Амбасада у Лусаки остала је отворена, али је у њој радио само један дипломата, привремени отправник послова (chargé d’affaires a.i.), који је деловао као „чувар” мисије. Овај дипломата је одржавао локалне контакте, обављао конзуларне послове (визе/пасоши) и вршио свакодневне административне задатке све до 20. јула 2025. године.
Листа свих некадашњих отправника послова (Ex Chargé d'Affaires a.i.)